|
|
Zbog cega postimo ?
Radost Duse i tela
Jos par dana i sigurni smo da ce i pekara u vasem komsiluku imati u svojoj ponudi obavezan
obilati „posni“ sendvic sa tunjevinom – jer onih koji poste sve je vise!
A da li je zapravo tako i moze li se za svakog koji „ne mrsi“ reci i da istinski posti?
Da li onaj koji posti na svoju ruku, bez odlaska u Crkvu, zaista cini Bogoudno delo?
Da li se onaj koji ne jede mrsnu hranu,
ali zato optereti stomak „posnom“ hranom, zaista odrice necega?
Zato pre svega dobro razmislite, da li zaista zelite da postite, ili zapravo zelite da budete na dijeti ?
Cemu sve to ?
Hrišćanski post vodi poreklo od Isusa Hrista, koji nam je dao primer, postivsi 40 dana u pustinji, iz koje se vratio ne izmučen – već u punoj snazi !
Pre njega, postili su Mojsije i drugi Proroci. Istinski duhovni život nezamisliv je bez posta, koji priprema telo i dušu da u sebe prime Božiju blagodet.
Postimo u znak sećanja na Isusa Hrista i njegovo mučeništvo radi nas, jer:
„Ako je postio sam Zakonodavac, kako da ne poste oni koji su obavezni da izvršavaju zakon ?“ - reči su jednog od Svetih Otaca.
Zato je Crkva utvrdila višednevne postove ( Uskršnji ili Veliki, Petrovski ili Apostolski, Gospojinski i Božićni ),
kao i pravilo da se posti svake Srede i svakog Petka.
Nijedan posti nije slučajno određen. Na primer, Sredom se posti jer je tog dana Juda izdao Isusa Hrista.
U Petak se posti jer je na taj dan Isus Hrist razapet. Pravi hrišćani se zato na ove dane,
sećajući se stradanja Sina Božijeg, uzdržavaju od mrsne hrane.
Takodje, Crkva može u slučajevima rata, bolesti, elementarnih nepogoda i sličnog, proglasiti i vanredne postove.
Božićni post
Božićni post priprema vernike na veliki praznik Hristovog rođenja – Božić.
Kao i kod svih postova, podrazumeva se da ne jedu meso, mleko i jaja. Prvih mesec dana posta, od 28. novembra do 30. decembra, dozvoljeno je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom jesti hranu spremljenu na ulju kao i konzumiranje malih količina vina, dok se subotom i nedeljom dozvoljava i riba.
Sredom i petkom se najstrože posti, što znači da se hrana kuva na vodi, bez ulja.
Poslednje Nedelje Božićnog posta odobrava se korišćenje ulja i vina, sem sredom i petkom, dok se upotreba ribe izbacuje.
Osnovna pravila
U zabludi su oni koji misle da je tokom posta dovoljno uzdržavati se samo od mrsne hrane, jer to je zapravo – dijeta.
Ne posti se radi telesnog zdravlja i bolje linije, već izbavljenja Duše.
Ne treba zapostaviti duhovni aspekt, koji podrazumeva pokajanje, ispovest kod svog duhovnika, Pričest i Molitvu.
U toku posta treba biti blag u ponašanju i izbegavati loše misli i dela. Sveti Jovan Zlatousti pisao je:
„Ko svodi post samo na uzdržavanje od hrane, taj sramoti post“.
Zato, oprostite onima koji su vam učinili nesšto nažao, budite blagi, tihi i spremni svakom da pomognete.
Uzdržavanje o hrani
Da razjasnimo prvo ono što se odnosi na najočigledniji aspekat posta – uzdržavanje u hrani. Delotvornost posta ocenjuje se po stepenu lišavanja i žrtve.
Stoga se pravi post ne sastoji samo u promeni jelovnika, jer je moguće spremati i jela od posne hrane, koja podstiču halapljivost.
Nije primereno onome koji posti ( a samim tim se i kaje zbog svojih grehova i vreme provodi u molitvi ) da prepuni želudac, pa makar i posnim sarmicama!
S druge strane, ne treba da budemo gordi, pa da sebi propišemo teži post nego što možemo da podnesemo.
„Iznemoglost je obeležje nepravilnog posta i takav post je po vrednosti jednak prejedanju“ – pisao je Episkop German.
Zato stari i bolesni ne treba da muče svoje telo strogim postom.
Ipak, oni koji iz navedenih razloga ublažavaju post, treba da imaju u vidu da u tome može da ima udela i njihovo maloverje.
Zato se svim pravim vernicima preporučuje da imaju svog duhovnika, od kojeg će, između ostalog, dobiti i pravi odgovor i preporuku kako da poste.
Šta je sa najmlađima ?
Mnogo važnije od pitanja da li deca treba da poste ili ne, jeste kako još od malih nogu sačuvati najmlađe od loše navike preteranog unošenja hrane i beskrajnog udovoljavanja stomaku. Roditelji treba da pokažu veliku opreznost u određivanju posta kod svoje dece, što znači da ih nikako na silu ne treba lišavati nečega. Detetu svojim postom treba da budemo uzor, tako da ono, kada odraste, prihvati post kao nešto prirodno, a ne kao prisilu nametnutu spolja. Isto važi i za adolescente, jer posebno u osetljivom dobu bilo šta što se radi na silu, ne ide u korist Duši.
Post mora biti dobrovoljan, lična odluka pojedinca.
Ponašanje
Sigurno već znate nekoga ko je postio i to su svi iz njegove okoline morali da znaju – kako mu je teško,
kako tobože ne može da smisli šta će da jede a da se ne omrsi i slično.
Ovakve osobe se hvališu i pokušavaju da uzdignu sebe u odnosu na „obične smrtnike“ koji ne poste, što je potpuno u suprotnosti sa Pravoslavljem.
Pravi hrišćanin treba skoro da skriva kada posti.
Sam Isus Hristos je govorio: „Kad postite, ne budite sumorni kao licemjeri, jer oni natmure svoja lica da se pokažu ljudima kako poste... A ti kad postiš namaži glavu svoju, i lice svoje umij. Da te ne vide ljudi gdje postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno.“
Iz ovoga sledi da hrišćanin treba da skriva da posti i ne treba da teži da se po svaku cenu razlikuje od okruženja. Ako vaš post iz bilo kog razloga uznemirava vaše bližnje ( ako se recimo brinu da se ne razbolite ), ili kod njih može da izazove podsmeh ili prekor, treba da postite tajno. Post je nerazuman i kada predstavlja prepreku iskrenom gostoprimstvu onih koji od srca žele da nas ugoste, a ne pridržavaju se posta. Ne treba težiti slepom ispunjenu pravila, na štetu naših odnosa sa bližnjima. Naravno, ne treba narušavati post svaki put kad vas neko ponudi mrsnom hranom, zato što ne želite da im saopštite da postite: sigurni smo da uvek možete da se „izvučete“ sa jednim uljudnim: „Hvala lepo, nisam gladna ( gladan ) ! „
I još nešto: ako vam se tokom posta slučajno, iz nepažnje „omakne“ da pojedete nešto mrsno, ne odustajte !
To je, kaže se, delo đavola, koji upravo i ima za cilj da vas skrene sa puta i navede da odustanete i postanete malodušni.
Isključite televizor
Tokom posta, koji treba da uključuje i pokajanje i molitvu, preporučuje se uzdržavanje od svake vrste zabave
koja nas odvraća od razmišljanja o svojim gresima.
To podrazumeva da se ne ide u bioskop, u pozorište i na žurke, kao i gledanje televizije,
koja svojim nekontrolisanim obiljem informacija ( često izuzetno seksualne ili agresivne prirode ),
odvraćavernika od misli o Bogu, duhovnim i Svetim Tajnama i prave suštine posta.
Post i Brak
U toku trajanja posta supružnici treba da se pridržavaju preporuke o uzdržavanju od telesnih odnosa.
Ali šta biva kada jedan od supružnika ne želi da prihvati uzdržavanje ?
Onda nastaju neizbežni sukobi koji takođe narušavaju Svetost Posta.
Zato se kaže da vernici treba da budu obazrivi prilikom izbora supružnika i da ne treba olako da stupaju u brak,
kako do ovakvih sukoba kasnije ne bi dolazilo.
Oni koji su se venčali u Svetoj Crkvi, samim činom su prihvatili Svetu Tajnu Braka, što podrazumeva da su prihvatili život u Duhu Crkve.
Shodno tome, neće im pasti teško bilo kakvo telesno uzdržavanje koje ih približava veri, osim ako su se venčali u Crkvi iz pukog pomodarstva.
Odluka je samo vaša
Oni koji sebe smatraju iskrenim vernicima, ne smeju da zanemaruju post.
U suprotnom, on se izjednačuje sa nevernicima, odnosno onima koji su ravnosušni prema Ljubavi, prema Hristu Isusu i religiji.
Takođe, oni koji poste, a ne pričeste se, kao i da nisu postili.
Na svakom od nas je da prema svom ličnom, intimnom osećanju odluči kako će se ponašati u predstojećim danima Božićnog posta, da li će postiti ili ne. Odnosno, da li ce barem postiti 7. dana na vodi i pričeste se, tj., ceo post na ulju, sredom i petkom na vodi, i poslednje Nedelje – strogi post na vodi – da bi radosno pristupili pričestu - Tajnoj Večeri.
Takođe, tu slobodu moramo da damo i našim bližnjima i poštujemo njihov osećaj, njihovu odluku.
Ako postite, ne opterećujte time svoju okolinu i trudite se da učestvujete u što manje sukoba.
Ako ne postite, a neko od vaših ukućana ipak želi da se odluči na ovaj duhovni podvig, nemojte mu stajati na putu.
Ne ismejavajte ga i pokušajte mu olakšate na njegovom Putu.
Ako ste domaćin tj. domaćica, pripremite neka jela po receptima „Posnog Kuvara“, koja će prijati svakoj osobi – i onoj koja posti, i onoj koja mrsi.
Hrabro Braćo i Sestre u Duhu Svetome.
8880
Podsetnik za ispovest
( Manastir Ostrog )
Kajem se i ispovedam Tebi, Gospodu Bogu mome i Tvorcu, u Svetoj Trojici jedinome, slavljenom i poštovanom Ocu i Sinu i Svetome Duhu
sve moje grehe koje učinih u sve dane života moga i svakoga časa, i u sadašnje vreme i u prošle dane i noći delima, rečima i mislima.
Kajem se što sam govorio: prazne, besmislene, ružne i nepromišljene reči, šale i dosetke, psovke, što sam pevao bezobrazne pesme,
što sam se ludo smejao, kikotao i urlikao.
Kajem se što sam lagao, krivo se kleo, psovao Boga, Bogorodicu, Svece, Crkvu, Slavu, Oca, Majku, dete, ljude i stoku, sunce, lebac...
Svedočio sam lažno i skrivao grehe na ranijim ispovestima, obećavao sam Bogu i ljudima, a nisam ispunjavao.
Kajem se što sam osuđivao i klevetao, sramotio i ismevao druge, što sam se gordio i ogovarao i slušao kad drugi ogovaraju ljude
i ropću na Boga, iznosio sam te grehe, a svoje sakrivao.
Kajem se što sam mrsio sredom i petkom i u sva četiri posta i u druge dane što sam se prejedao i opijao i uzimao hranu u nevreme,
što sam pušio i drogirao se.
Kajem se zbog lenčarenja duševnog i telesnog, lenjosti za molitvu i nedolazak u Crkvu na službu, zbog čitanja nekorisnih knjiga i nečitanja Svetog Pisma i Duhovnih pouka, zbog neslavljenja Krsne slave i nemarnog slavljenja, zbog lenjosti i životarenja «s tuđih leđa».
Kajem se što sam krao, varao, utajivao tuđe stvari, što sam otimao i grabio za sebe.
Kajem se što sam srebroljubiv i tvrdica, što sam sebičan i samoživ i što ugađam sebi, a za druge ne marim.
Kajem se što sam kamatirao i skupo naplaćivao svoje usluge, što sam krv prodavao i pomoć bednim naplaćivao,
što sam tražio duboko poštovanje od ljudi za učinjena dela.
Kajem se što sam bio nepravedan, što sam krivo sudio i rasuđivao na svoju korist, što sam ugnjetavao siromahe.
Kajem se što sam zavideo drugima u njihovim materijalnim i duhovnim uspesima, što sam mrzeo i prezirao ljude, što sam se radovao ljudskoj nevolji i nisam pomagao, što nisam govorio sa roditeljima, komšijama i drugim ljudima.
Kajem se što sam se gordio i uznosio nad rodtiteljima i što ih nisam slušao, što sam grdio Crkvu i vlast, što sam prezirao ljude,
što sam ih psovao i ismevao.
Kajem se što sam se gnevio i ljutio bližnje, što sam se svađao i prepirao i nisam nikoga slušao, što sam grdio ukućane i stoku,
što sam ismevao i davao ljudima ružna imena, što sam psovao i govorio grozne reči i pretio batinama.
Kajem se što sam zlopamtilo i planirao osvetu za vraćanje zla za zlo, za pakost i zlobu.
Kajem se što sam terao ženu da abortira, tj. Da ubija decu- kajem se što sam ubijala decu, što sam tukao roditelje, babu i dedu i druge ljude,
ženu i decu, što sam ih mučio svojim ponašanjem i neposlušanjem; što sam mučio i tukao stoku.
Kajem se što sam tražio pomoć od vračara, gatara, bioenergetičara i nadrilekara za sebe i decu i napredak u domaćinstvu;
što sam tražio od vračara da komšijama ili drugim ljudima nanesu bolest, štetu, neslogu i slično.
Kajem se što sam živeo bludno i raspusno: za bludne misli, reči i dela, za bludna gledanja i slušanja od čega duša mnogo strada i mir izgubi.
Kajem se što sam vršio preljube, što sam pravio svadbu uz post i živeo nevenčano, što sam se tada nemoralno ponašao.
Kajem se što sam gledao porno filmove, što sam gadosti sprovodio u braku,
što sam učinio sodomski greh i druge gadosti koje se teško izreći mogu.
Kajem se što sam jedno vreme pao u neverovanje u Boga, što sam posle počeo krivo verovati,
što sam bio sektaš, što sam pripadao bezbožnom društvu.
Kajem se što sam bio nemilosrdan i tvrdoga srca, što sam buntovao protiv Boga i ljudi, što sam očajavao i razmišljao da se ubijem, što sam pokušao da se ubijem, što sam uvek sebe opravdavao, a drugog okrivljavao i što sam se drsko odnosio prema ljudima i svojim roditeljima.
Za sve učinjeno se kajem i molim Boga da mi oprosti.
Opraštam svima koji su me uvredili ili neko zlo učinili.
Amin! Amin! Amin!
Za dobro i ljubav svih !
home